Italijanska kompanija „Eni“, koja je dio konzorcijuma koji je 2016. godine od Vlade Crne Gore dobio koncesiju za istraživanje nafte i gasa u crnogorskom podmorju, godinama je pominjana u korupcionaškim aferama u čak tri zemlje – Nigeriji, Kongu i Alžiru.

To su podaci do kojih su došli mladi novinari/studenti FPN-a u okviru projekta „DO – Investigative journalism, DISCOVER – Media literacy” koji je dijelom finansirala Ambasada SAD u Podgorici a sprovele su ga NVO 35mm, LUPA, Fakultet političkih nauka i Sindikat medija. Mišljenja, nalazi, zaključci ili preporuke koji su izneseni u ovom tekstu su stav autora i ne odražavaju nužno stav Stejt departmenta/Vlade SAD.

Zbog korupcionaškog slučaja u Nigeriji, kompaniji „Eni” se sudi i u Milanu. U novembru prošle godine Bi-Bi-Si je prenio da sud u Milanu razmatra optužbe za korupciju protiv kompanija „Eni“ i „Šel“ (Shell) u kontroverznom naftnom ugovoru koji je vodio ka tome da Nigerija izgubi čak šest milijardi dolara. Ove kompanije su optužene da su znale da će novac koji su platili Nigeriji biti korišćen kao mito. Cio posao je obavljen preko sada bivšeg nigerijskog ministra za naftu Dana Etetea, kojeg je sud u Francuskoj proglasio krivim za pranje novca.

Istragom je utvrđeno da je koristio ilegalne fondove da kupi gliser i zamak u toj zemlji, a istražitelji su tvrdili i da posjeduje toliku količinu novčanica od 100 dolara, da kad se izvagaju teže pet tona. Etete je još 1998. godine dodijelio naftno polje kompaniji koja se zvala „Malabu Oil and Gas“ koju je, kako se kasnije pokazalo, on kontrolisao. Kada su prava na polje konačno prodata 2011. godine kompanijama „Eni“ i „Šel“, sve uplate su išle kroz budžet Nigerije, međutim 1,1 milijarda dolara je tada bila uplaćena na račun „Malabua“, veliki dio putem banaka u Londonu. Upravo kompanije „Šel“ i „Eni“ su optužene da su znale da će se jedna milijarda dolara, koju su platili, koristiti kao mito. Obje kompanije su negirale krivicu.

Rojters je ranije prenio i da su zvaničnici italijanske kompanije „Eni“ bili pod istragom milanskih tužilaca i zbog navodne korupcije u Kongu. Tužioci su zahtijevali da im se predaju dokumenta poslova u Kongu u periodu od 2009. do 2014. godine. Pod istragom je i sporazum koji su potpisali predstavnici firme, koja pripada kompaniji „Eni“ u Kongu, sa ministrom ugljovodonika te zemlje između 2013. i 2015. godine, koji se odnosi na dozvolu za eksploataciju i proizvodnju nafte i izbor partnera u toj afričkoj zemlji.

Izvori navode da tužioci istražuju da li taj sporazum krije mito namijenjen javim funkcionerima Konga.

– „Eni“ nema ništa sa navodnim optužbama za krivična djela koja se tiču operacija koje su objekat istrage – saopštili su ranije za Rojters iz kompanije „Eni“.

I švedski medij „The local” u septembru prošle godine bavio se kontroverznim poslovanjem naftne kompanije iz Italije. Objavio je tada da je sud u Italiji, nakon nekoliko godina suđenja, oslobodio kompaniju „Eni“ i njenog bivšeg izvršnog direktora Paola Skaronija za davanje mita u Alžiru. Sa druge strane, sud u Alžiru je još 2016. godine zbog tog slučaja osudio osam osoba na period do šest godina zatvora.

Firma „Eni”, Skaroni i poslovnica „Saipem“ su tri godine čekali presudu u Italiji zbog isplate mita od 197 miliona eura za alžirske zvaničnike, kako bi u toj zemlji osvojili ugovore koji su im omogućili vlasništvo nad više od sedam naftnih polja u Alžiru. Zaključeno je da je plaćanje mita pomoglo poslovnici „Saipem“ da osvoji ugovore vrijednosti od osam milijardi eura.

Sud je zbog tog slučaja odredio presudom isplatu novčane kazne od 400.000 eura, kao i zatvor od četri godine i devet mjeseci za bivšeg šefa poslovnice Pietra Talija. Sud je takođe naredio i da se od poslovnice „Saipem“ zaplijeni 197 miliona eura. Italijanski tužilac Isidoro Palma je u januaru 2018. godine tražio da kompanija „Eni“ i „Saipem“ budu kažnjeni sa 900.000 eura, a Skaroni i Tali da se osude na šest godina i četiri mjeseca zatvora. Taj zahtjev sud nije uvažio. Mito je, navodno, omogućio kompaniji „Eni“ da stekne prava na eksploataciju gasa na polju Menzel preko bivšeg alžirskog ministra energetike Šakiba Khelila (Chakiba Khelila).

Bivši šef „Saipema“ u Alžiru – Pietro Varone, takođe je osuđen na četiri godine i devet mjeseci zatvora, dok je bivši glavni finansijski direktor te poslovnice Alesandro Bernini kažnjen sa četiri godine i mjesec dana zatvora.

Dok je u Alžiru otkrivena korupcija uveliko potresala kompaniju „Eni“, u Crnoj Gori je, sa druge strane, sklapan važan posao. Vlada i italijansko-ruski konzorcijum „Eni – Novatek“ potpisali su u septembru 2016. godine ugovor o dodjeli koncesije za istraživanje nafte i gasa u crnogorskom podmorju.

Tadašnji premijer Milo Đukanović je kazao da je potpisivanje ugovora veliki događaj za Crnu Goru „jer je to još jedna šansa da se valorizuju resursi koje država ima“. Koncesija se odnosi na istraživanje četiri bloka u opštini Ulcinj. Ugovor o koncesiji je u ime Vlade tada potpisao ministar ekonomije Vladimir Kavarić, a u ime kompanije „Eni“ – Karlo Vito Ruso i u ime kompanije „Novatek“ – Andrej Popov.

Aleksandra Kovačević

Marija Radović

Anđela Minić

---

Tri konzorcijuma, jedan pobjednik
Na javni poziv za dodjelu ugovora o koncesiji za istraživanje nafte u crnogorskom podmorju prijavili su se, osim kompanija „Eni“ i „Novatek“, još dva konzorcijuma. Radi se o grčko-engleskom: Energean Oil i Mediterranean limited i američko-austrijskom: Marathon Oil i OMV.

Koncesija je data na 30 godina, a Skupština je prije zaključivanja javnog poziva za istraživanje i eksploataciju nafte i gasa usvojila Zakon o porezu na ugljovodonike, koji iznosi 54 odsto. Od tog prihoda 20 odsto je planirano da ide u državni budžet, a 80 odsto u poseban Fond za ugljovodonike. Ukoliko budu pronađeni nafta i gas, „Eni“ i „Novatek“ će Crnoj Gori biti obavezni da isplaćuju od 62 do 68 posto ukupnog profita od eksploatacije. Uredbom o načinu obračuna i plaćanja naknade za proizvodnju nafte i gasa precizirana je progresivna stopa naknade za proizvodnju od 5 do 12 odsto za naftu, što znači da će koncesionari što više proizvedu morati i više novca da izdvoje za naknadu državi Crnoj Gori.

Studenti/mladi novinari su mjesecima pokušavali da dobiju odgovore iz Ministarstva ekonomije o detaljima ugovora potpisanog sa konzorcijumom „Eni – Novatek“, međutim, nakon obećanja da će odgovori biti proslijeđeni, to nisu učinili. Tako je ostalo nejasno da li su nadležni provjeravali ranije poslovanje kompanije „Eni“ i da li su znali da je taj ponuđač povezivan sa koruptivnim radnjama u nekoliko zemalja. Odgovor nije stigao ni na pitanja proslijeđena na mejl Valentine Jovović, predstavnice kompanije „Eni“, koja su poslata još 22. aprila.


Posluju preko lokalnih podružnica
Kompanije iz pobjedničkog konzorcijuma otvorile su svoja predstavništva u Crnoj Gori. Prema podacima Centralnog registra privrednih subjekata (CRPS), firma „Novatek Montenegro B.V.” registrovana je 6. oktobra 2016. godine. Među licima koja zastupaju to privredno društvo u Crnoj Gori su Vladimir Radonjić i Aleksandar Sementsov. Sa druge strane, kompanija „Eni“ je svoje predstavništvo u Crnoj Gori registrovala u martu 2016. godine – „Eni Montenegro B.V.”. Kao lica koja sada zastupaju tu kompaniju upisani su Luka Popović i Frančesko Italijano.